“Možete li nam reći šta će biti sa nama” bilo je prva rečenica koja nam je upućena po dolasku u Kosovsku Mitrovicu od strane recepcionarke hotela u koji smo se smestili u nedelju uveče i u kojem smo bili jedini gosti. Ova rečenica u potpunosti odražava egzistencijanu ugroženost i nesigurnost u kojoj žive naši sunarodnici i sugrađani.

U atmosferi koju kreiraju bezbedonosni punktovi specijalnih jedinica i brojne policijske patrole sa dugim cevima i dalje uspešno funkcioniše Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Prištini kao jedna od retkih institucija države Srbije. FTN i dalje obavlja važnu društvenu misiju zbog kojeg je i osnovan. Pruža kvalitetno visokoškolsko obrazovanje kao preduslov ličnog i društvenog napretka.

Postavili smo sebi pitanje, da li je uopšte umesno da govorim o Planu i unutrašnjoj arhitekturi mladim ljudima koji, kao i cela zajednica, očekuju sledeći pucanj.

Desetine mladih ljudi koji su ispunile amfiteatar dali su nam jasan odgovor. Zbog svih njih koji redovno pohađaju osnovne i specijalističke studije, i putuju na fakultet iz Sjenice i Novog Pazara, severa Crne Gore, ali i Lipljana, Kosovske Vitine, Novog Brda i Gračanice smatramo da je naša OBAVEZA da vodimo aktivan dijalog sa budućim kolegama.

Bez obzira da li će svoj lični i profesionalni život nastaviti u sredini u kojoj su ponikli, Kraljevu ili Bredi u Holandiji, smatramo da njihova jedina šansa leži u potrebi da budu BOLJI. Lično, profesionalno i poslovno.

U tom duhu je i pisan Plan rada na projektima unutrašnje arhitekture i to je ono što smo mogli da im prenesemo tokom dvočasovnog razgovora.

Želimo da se zahvalimo celom profesorskom kolegijumu, a pogotovo prof dr. Saja Kosanović, na gostoprimstvu koje su nam pružili.