BIM danas više nije pitanje budućnosti, već pitanje načina na koji arhitektonske prakse organizuju svoj rad, komuniciraju unutar timova i upravljaju sve kompleksnijim procesima projektovanja.
Na događaju ASAP PRO #17 — BIM BAM BOOM #02, održanom u Nišu, otvorili smo razgovor o tome kako BIM zaista funkcioniše u svakodnevnoj praksi biroa — van teorijskih okvira i softverskih prezentacija, kroz konkretna iskustva ljudi koji sa BIM metodologijom rade svakodnevno.
Kroz razgovor koji je moderirala Dušica Totić (REMORKER ARCHITECTS), učesnici su imali priliku da čuju iskustva i perspektive Jelena Stevanović (MAJS BIM STUDIO) i Zoran Koneski (BIRO KONESKI) o tome kako BIM utiče na organizaciju projektantskog procesa, koordinaciju različitih struka, razmenu informacija i donošenje odluka unutar arhitektonskih timova.
Tokom predavanja i diskusije otvorena su brojna pitanja koja se danas prirodno nameću gotovo svakom birou koji razmatra implementaciju BIM-a ili se već nalazi u procesu tranzicije iz tradicionalnog CAD načina rada. Razgovaralo se o tome koliko BIM zapravo menja unutrašnju organizaciju studija, kako izgleda proces uvođenja novih metodologija rada u timove različitih veličina i na koji način se menjaju odgovornosti, komunikacija i koordinacija između članova tima.
Poseban fokus bio je na realnim izazovima implementacije — od edukacije zaposlenih, uspostavljanja novih standarda rada i potrebe za preciznijom koordinacijom, do pitanja vremena, finansijske isplativosti i očekivanja investitora i saradnika. Učesnici su govorili i o tome kako BIM nije proces koji se uvodi preko noći, već dugoročna promena načina razmišljanja i organizacije rada koja zahteva kontinuitet, strpljenje i spremnost biroa da redefinišu postojeće procese.
Kroz različite primere iz prakse posebno je istaknuto da BIM ne predstavlja univerzalno rešenje koje automatski unapređuje svaki projekat, već alat čija vrednost dolazi do izražaja kroz složenost projekta, broj uključenih učesnika, potrebu za koordinacijom i nivo kontrole informacija tokom projektantskog procesa.
Diskusija je otvorila i šira pitanja razvoja profesije i promena koje savremeno tržište postavlja pred arhitektonske biroe — od očekivanja investitora i saradnika, do potrebe za efikasnijom komunikacijom između različitih struka i sve većeg značaja strukturiranih podataka i koordinisanog rada na projektima.
Veliko interesovanje i aktivno učešće kolega tokom diskusije još jednom su pokazali da BIM više nije tema rezervisana samo za velike sisteme i specijalizovane timove, već pitanje koje direktno utiče na svakodnevni rad savremenih arhitektonskih praksi.
Hvala svim učesnicima, kolegama i gostima na otvorenoj razmeni iskustava, iskrenim razgovorima i doprinosu diskusiji o temi koja sve intenzivnije oblikuje budućnost arhitektonske profesije i načine na koje arhitektonski biroi funkcionišu danas.
