Jedan od glavnih ciljeva Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi je podizanje profesionalnih znanja i poslovnih veština svojih članova. Smatramo to preduslovom napretka arhitektonskog preduzetništva i stvaralaštva. Takođe, smatramo da dalji razvoj arhitektonske poslovne zajednice vodi njenom priznanju za relevantnu privrednu granu, značajnu za ekonomski, ali i kulturni razvoj Republike Srbije.

I za to su nam potrebni svi koji žele da doprinesu i budu deo ovog procesa.

Krasnov, Baumgarten, Bjelikov, Samojlov, Medvedev su pre jednog veka sticajem istorijskih okolnosti došli u tada Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i promenili naše gradove i odnos prema arhitekturi.

Tako su i njihovi savremeni sunarodnici svojim neplaniranim dolaskom u Republiku Srbiju momentalno uneli sveži duh i estetske novine u našu arhitektonsku scenu.

Bilo je dosta komentara, kako u privatnim porukama, tako i javnih komentara na našu najavu događaja “RUSI DOLAZE” koji nisu bili afirmativni. Možemo predpostaviti da ni slavni autori iz XX veka verovatno nisu sa oduševljenjem dočekani. To je razumljivo. Nepoznanice rađaju predrasude.

Zato smatramo izuzetno važnim što smo kao organizacija preuzeli odgovornost da pokrenemo dijalog dve kreativne zajednice. Zajednice koje su do sada bile zatvorene jedna prema drugoj. Zajednice koje gledaju na drugu sa podozrenjem i nelagodom.

Smatramo takođe da tehničko znanje, profesionalno iskustvo i drugačije poetika koje su savremeni Rusi kao svoju neotuđivu intelektualnu imovinu doneli sa sobom u Srbiju, mogu biti važan faktor za razvoj srpske arhitekture kao i pre sto godina.

Vreme će pokazati. Mi smo pružili ruku i otvorili vrata naše zajednice.

Zahvaljujemo se Ilya Ivanov, ⁠Kristina Koivistoinen-Khatlamadzhiian, Gennadii Bakunin i Anna Rodionova, što su prihvatili naš poziv i vrlo otvoreno govorili o svojim dosadašnjim iskustvima života i rada u Srbiji.